Draga braćo i sestre u Rotariju,
dragi prijatelji,
Često nam život baci izazov pod noge:“Evo, pokaži šta znaš“. U tom trenutku nam se čini da sve možemo, hoćemo i da je sve lako. Kako vreme nastavi da odmiče, susrećemo se sa problemima i preprekama koje nam pokazuju da je izazov mnogo ozbiljnija priča, koja se odvija sporije nego što smo očekivali.
I pored gužve koja je oko vas, najčešće ste sami i u dilemi kojim putem da krenete. Polako počinjete da uočavate da se oko vas nalaze ljudi sa dobrim ali i sa lošim namerama. Susreće te se „sebičnim“ pokušajima da se prisvoji nešto što pripada svima nama. Rotari nije imovina pojedinca, nije ni surogat za sve ono što se u životu nije postiglo. To nije put kojim treba da idemo.
Druga staza je ona kojom idu oni za koje je Rotari zajednička ideja, misija koju delimo, nadgradnja naših ostvarenih ličnosti. Ako smo poslušali našeg Predsednika Kalyana i razotkrili svoje sopstveno biće, onda smo spremni da pomognemo drugima. Kompropis ne postoji. Ako smo krenuli ovom drugom stazom, to znači da smo spremni da se posvetimo miru u sebi i miru sa drugim ljudima.
Sama reč „mir“ se lako izgovara, ali se teško postiže. Mir se gradi svakog trenutka, svim onim što smo učinili.
Protekla Rotari godina, kao prva godina našeg novog Distrikta kretala se u tom smeru: sačuvati postojeće prijatelje i stvoriti nova prijateljstva. Zaokružiti Balkan Rotari prijateljima, ali otisnuti se i dalje u susret novim izazovima. Pronaći daleke staze i pokazati ih našim dolazećim generacijama. Rotarijanci su potrebni jedni drugima. Kao prijatelji, kao osobe koje slično misle, kao ljudi sa istom vizijom. Zbog takvih ljudi treba sačuvati Rotari, treba se boriti za svakog člana koji posustane suočen sa ponašanjem onih koji su zalutali u ovu priču.
Tako dolazimo do konstatacije da je izazov prve godine našeg novog distrikta bio mnogo teži od očekivanog, ne zbog onog što je trebalo da se uradi, već zbog pokušaja da se umanji ono što je urađeno. Ceo tim, sastavljen od ljudi kojima je Rotari u krvi, posvetio je ovu godinu svim rotarijancima, svima nama. Hvala im na tome. Šta je urađeno, da li je moglo više i da li je moglo bolje, ostaje kao dilema koja će biti razrešena kada budemo mogli da poredimo ovu godinu sa sledećim godinama, ali ne u odnosu na obećanja već u odnosu na ostvareno.
Od kraja Rotari godine deli nas nešto manje od mesec dana, ali nas čeka još jedan veliki izazov: Predsednički Balkanski mirovni Forum u Beogradu. Dobili smo priliku da pokažemo da Beograd može bar na trenutak da postane „centar sveta“, da postane prestonica u kojoj se događa MIR!
Srdačno,
Vesna Baltezarević
DG 2011/12